Мени

Опленац​

На каменитом брду Опленцу, обраслом кривим шумарима (врста храста), био је крајем XVIII века слободан захват шуме. По предању и народној етимологији, рачваста и крива стабла била су врло погодна да се од њих прави оплен – дрвени делови на сељачким колима (отуда и назив: Опленац). У време првог српског устанка на Опленцу се налазио утврђени шанац, подигнут за егзерцир војске и непосредну одбрану тополског града, а на његовим падинама су се налазили Карађорђеви виногради и, ниже према граду, воћњаци.

На каменитом брду Опленцу, обраслом кривим шумарима (врста храста), био је крајем XVIII века слободан захват шуме. По предању и народној етимологији, рачваста и крива стабла била су врло погодна да се од њих прави оплен – дрвени делови на сељачким колима (отуда и назив: Опленац). У време првог српског устанка на Опленцу се налазио утврђени шанац, подигнут за егзерцир војске и непосредну одбрану тополског града, а на његовим падинама су се налазили Карађорђеви виногради и, ниже према граду, воћњаци.

Као преводилац и издавач знаменитог списа о слободи штампе Џона Стјуарта Мила (John Stuart Mill), он, касније, као монарх, омогућује слободан процват штампе и буржоаске слободе и парламентаризам доживљује врхунац за његове владавине. А као човек немирног духа, добровољац у француско-пруском рату 1870/1871. године и устаник који је 1875. године војевао по Босни против турске окупације под именом Петра Мркоњића, у својству владара постиже да се на Србију гледа као на Пијемонт Јужних Словена и постаје после шест година ратовања (1912-1918) први југословенски краљ.

Повратком у отаџбину 1903. године краљ Петар је похитао у Тополу за коју су га везивале, поред родитељског огњишта, многе пријатне успомене и згоде властитог детињства. Овај краљ-демократа радо борави у Тополи, проводећи у њој дане на најједноставнији начин, у непосредном додиру са обичним светом, посебно се пријатно дружећи са својим вршњацима, сећајући се заједничких згода и младалачких игара и несташлука. Ту је он у правом смислу речи „сељачки краљ”. Деценије које је провео у изгнанству (1858-1903), странствујући у низу европских земаља, само су појачавале у њему чежњу за завичајем. Најсликовитији исказ те чежње је садржан у његовом одговору на понуду да, већ као стар и изнемогао човек, отпутује из земље пред аустро-угарском окупацијом, на што је само кратко рекао: „Не знате ви шта то значи бити без свога народа!” и спремно пошао пут албанске Голготе.

У намери да подигне своју задужбину на Опленцу краљ Петар заснива имање на овом брду, из кога ће настати задужбинско добро, које данас ради као Задужбина краља Петра I на Опленцу . Тако су на овом шумовитом земљишту поникли Црква св.Ђорђа, Петрова кућа, Виноградарева кућа, виле и задужбински дом (хотел „Опленац” ), Краљев подрум и виногради.

Етнолог Миле Недељковић,
„Топола, Карађорђев град, Опленац”, Топола, 1991.

 

Општина Топола

Булевар краља Александра I бр.9

34310 Топола

Централа: 034/6811-008

www.topola.rs

© 2018 општина Топола. Сва права на садржај задржана.

КОРИСНИ ЛИНКОВИ